Bible

1 Kad je David završio razgovor sa Saulom, Jonatanova duša se vezala za Davidovu dušu, i Jonatan ga je zavoleo kao samoga sebe. 2 Tog dana ga je Saul zadržao kod sebe i nije mu dao da se vrati kući svoga oca. 3 A Jonatan je sklopio savez s Davidom, jer ga je voleo kao samoga sebe. 4 Jonatan je skinuo plašt koji je nosio na sebi i dao ga Davidu zajedno s odorom. Dao mu je čak i svoj mač, svoj luk i svoj opasač. 5 David je bio uspešan na svim pohodima na koje ga je Saul slao, pa ga je Saul postavio kao zapovednika nad vojskom. To je bilo milo svemu narodu i Saulovim slugama. 6 Prilikom njihovog povratka, kad se David vratio pošto je ubio Filistejca, izlazile su žene iz svih izrailjskih gradova u susret caru Saulu pevajući, igrajući, i veseleći se uz bubnjeve i cimbale. 7 Žene su se radovale i pevajući odgovarale jedna drugoj: „Saul pobi svoje hiljade, a David desetine hiljada.“ 8 Saul se veoma naljutio; ozlojedile su ga te reči. Rekao je: „Davidu su dodelili desetine hiljada, a meni samo hiljade. Još mu samo treba carstvo!“ 9 Od tog dana je Saul popreko gledao Davida. 10 Sutradan zao duh od Boga napade Saula, tako da je počeo da mahnita po kući. David je svirao liru kao obično. Saul je u ruci imao koplje. 11 On baci koplje govoreći u sebi: „Prikovaću Davida za zid!“ Ali David mu se dvaput izmaknuo. 12 Saul se bojao Davida, jer je Gospod bio s njim, a od Saula je bio odstupio. 13 Zato ga je Saul uklonio iz svoje blizine i postavio ga kao zapovednika nad hiljadu. Tako je David odlazio i vraćao se na čelu naroda. 14 David je bio uspešan u svim svojim poduhvatima jer je Gospod bio s njim. 15 Kad je Saul video da je David veoma uspešan spopao ga je strah od njega. 16 Sav je Izrailj i Juda voleo Davida jer je odlazio i vraćao se njima na čelu. 17 Saul reče Davidu: „Evo, daću ti svoju stariju ćerku, Meravu, za ženu. Samo mi budi hrabar i vodi ratove Gospodnje.“ Saul je mislio u sebi: „Neću da se moja ruka digne na njega, nego neka strada od filistejske ruke.“ 18 David odgovori Saulu: „Ko sam ja i ko mi je rod, i šta je dom moga oca u Izrailju, da budem carev zet?“ 19 Ali kad je došlo vreme da Meravu, Saulovu ćerku, daju Davidu, dali su je Adrilu Meolaćaninu za ženu. 20 Međutim, Saulova ćerka Mihala je volela Davida. Kad su to javili Saulu, on je bio zadovoljan. 21 Saul je govorio u sebi: „Daću mu je da mu bude zamka kako bi stradao od filistejske ruke.“ Saul reče Davidu: „Danas možeš da mi postaneš zet s ovom drugom.“ 22 Saul zapovedi svojim slugama: „Recite Davidu nasamo: ’Evo, postao si drag caru, a vole te i sve njegove sluge; zato budi carev zet.’“ 23 Kad su Saulove sluge prenele ove reči Davidu, on im odgovori: „Zar vama izgleda kao sitnica postati carev zet? Ja sam samo siromašan čovek, i bez ugleda.“ 24 Sluge javiše Saulu: „Ovo je David rekao.“ 25 Saul na to reče: „Ovako recite Davidu: ’Car ne želi nikakav ženidbeni dar, osim stotinu filistejskih obrezaka, da se car osveti svojim neprijateljima.’“ Saul je mislio da će tako udesiti da David pogine od ruke Filistejaca. 26 Kad su Saulove sluge prenele Davidu ove reči, Davidu se svidelo da bude carev zet. Još pre isteka vremena, 27 David se spremi i ode sa svojim ljudima, i pobi dve stotine Filistejaca. Zatim je doneo caru njihove obreske na broj, da bi postao carev zet. Tada mu je Saul dao svoju ćerku Mihalu za ženu. 28 Videvši to, Saul je shvatio da je Gospod s Davidom, a još je i njegova ćerka Mihala volela Davida. 29 Zato se Saul još više bojao Davida. Saul je sve vreme bio Davidov neprijatelj. 30 Filistejski knezovi su izlazili u boj, ali kad god su izlazili David je imao više uspeha od svih Saulovih slugu. Tako je njegovo ime postalo veoma slavno.